Put od lista papira do smashingmagazine-a nije bio lak.

Crtam od malena, sve i svašta i nisam neki crtač. Više sam precrtavao nego što sam crtao, ali znam da nacrtam ponešto. Sećam se rada iz likovnog na temu “Apstraktna umetnost” – dobio sam 5 za samo jednu liniju izvučenu četkom i crvenom bojom. Koliko je to bilo apstraktno nama u 6. osnovne? Nemam pojma, ali valjda takve stvari utiču na čoveka.

Photoshop sam naučio na burazerovom Pentium kecu, na 90mhz, davne 1996. godine. Siguran sam da je taj Pentium bio među prvima te jačine kod nas. Lepota rada na takvom računaru se nikako nije odražavala kroz brzinu. Skroz naprotiv, sve što sam isprobavao u Photoshopu trajalo je večnost. Čekajući neke od rezultata raznih varijacija filtera komotno sam kuvao kafu. Jesam se napio kafe u to vreme, ali sam i dobro zapamtio to što sam učio.

Illustrator sam naučio od jednog kolege dok sam radio u marketinškoj agenciji. Naučio sam ga za nepuna 3 školska časa. Radili smo ambalažu za Fantu i jednostavno je tako moralo. Od tada Illustrator prosto obožavam iako znam da koristim skromnih 25% njegovih mogućnosti. Tešim se da ima vremena, tek ga koristim 11 godina.

Pre toga sam hteo da upišem neku grafičku školu u inostranstvu, ali pošto sam se vratio da produžim vizu, naleteo sam na obavezu da redovno odslužim vojni rok. Tako sam ostao bez tog grafičkog obrazovanja (Al’ sam upoznao kuma u vojsci. I za njega bih sada sve dao).

Limundograd, kao ideja, verovatno se “kuvao” duže nego što je meni trebalo da ga nacrtam. Da ne lažem, možda 25 minuta. Veći problem je bio da ga iscrtam u Illustratoru, a još veći da ga animiram u fleshu. Animacija (moja najveća ljubav) i nije baš nešto spektakularno ispala, ali taman toliko da ima pokret. Ima fore, naučiću i da animiram.
Većina vas je već videla Limundograd, a da bi ga videli ljudi koji vole da šire i dele svoje znanje sa drugima putem smashingmagazine-a, trebalo je tačno 12 dana.

Da li je moguće da je potrebno 15 godina svakodnevnog rada i učenja da se zasluži ovako nešto? I da li je za sve ovo potrebna bilo kakva priznata škola čijom diplomom bih pravdao svoje znanje?

Razmislite sami i uživajte u wallpaperima…

Elem, vezano za redizajn, posle godinu i po dana, vreme je i mi malo da promenimo izgled našeg bloga…
Do sada smo koristili Lysa wordpress temu, sada je red na Twentyeleven. Izgled strane je dosta minimizovaniji i pregledniji. Font je otprilike skoro pa isti, na većini vaših računara, promenu će videti samo oni koji imaju već kod sebe Novu Helveticu.
Najveću promenu je preživeo header iliti slika na vrhu bloga. Neko od nas je tu video planine, a neko neke kape – ono što je umetnik hteo da pokaže novom slikom je i sama poenta ovog našeg bloga - Limundo tim insajder ili Limundo bez maske. Ko smo, šta radimo i zbog čega, priče iz naših života, saveti za Limundovce, promene kroz koje prolazimo da bi Limundovcima olakšali poslovanje…
Sve u svemu, nadamo se da će onima koji nas čitaju redovnije, ova promena biti na bolje…
p.s. Ako negde primetite neke reči na engleskom, slobodno ostavljajte komentare, da ispravljam

Klikni na sliku iznad da vidiš šta sve ima

Ovo priču pišem o dva brata, iz trećeg sela nadomak Arilja.
Vladeta i Neško.
Godine im različite za tri. Pošteni i vredni momci, i stasa i glasa.
Nerazdvojni. Drže se k’o jedan. Majka ih tak’e odgajila. Otac za život pripremio.

Izjutra su prvi u polju. Parče ‘leba i slanine, opanci i džada.
Stignu more svakom na mobu. Ma, bre, otimaju se oko plasta.
‘Oće rukama da ga podignu.
Al’ se i dalje drže ko jedan.

Naveče najglasniji u kavani.
Aj, Neško, možda malo jači, al’ Vladeta ga stiže.
“Moji drugovi” i Bajaga. U sav glas.
E, tu ga i prestiže. Ali i dalje k’o jedan.

Sedoše oni tako onomad, pripiti, posle kilo rakije.
Gleda Vladeta onu flašu, niđe rakije, samo šljivu vidi.
Nudi Nešku, da proveri ovaj da ga oči ne lažu. Džaba, Neško već prigrlio astal.
A još mu je onomad Vladeta reko’ da je u šljivi poso’.
I eto, neka prilika ga natera opet da je vidi.
Pun mesec. Dim u kavani. Svi pospali, pa i Vladeta i Neško, za stolom.
K’o jedan.

Izjutra će Vladeta, brže bolje, da vidi šta mu je s šljivom činiti.
Priča Nešku, ovaj još bunovan.
- Kakva šljiva te spopala?
- Ma šljiva je pos’o.

Nedugo zatim, otvoriše ti Vladeta i Neško, prvi u selu,
ono na onom Internetu, kako se zvaše, kojekaka strana.
Za ime uzeše, ništa drugo, no šljivu, i dodaše jos doo, da bude ozbiljan pos’o.
Tako i nastade “Šljivadoo”, mesto za naše ljude.
Da prodajemo i kupujemo kojekake potrepštine, za zasad, za njivu, za opanci.
Da ne zafali. I eto, ide pos’o, ljudu navraćaju, gledaju.
Šta sve može da kupe. Šta ko prodaje.
K’o na vašar. Gledaš pa bi sve. Al’ pamet u glavu.

Pričaju ljudi, ima ista tak’a dva brata, samo živeli u neku tamo stranu zemlju.
Što je Vladeti i Nešku šljiva, njima bi limun.

p.s. Cela priča je izmišljena, sa nekom metaforom, tu i tamo.
K’o razume, razumeće. A nikad se ne zna, možda jednog dana ta šljiva i nama bude pravi pos’o. Mislim na naš narod, naravno.
Zahvalio bih se babi i dedi, od kojih sam neke reči sa Zlatibora zapamtio, neke verovatno pogrešno preneo, a neke ređe iskoristio ovde.

Ko je pratio Karaoke, video je da je bio raspisan konkurs za logo na Greendesign-u i bilo je veoma teško odlučiti se za pravu ideju,
s obzirom da ih je bilo baš dosta…
Posle dužeg vremena izabrali smo se za rad Cetinje90 prvenstveno zbog ideje. A evo i screenshota:

Svidela nam se simbolika kućice sa listom, pa smo tu ideju modifikovali da isprati Limundo dizajn. List smo zamenili ključaonicom koja simboliše sigurnost, i dodali naš list iznad kuće. Boju koju smo izabrali je plava, koja uliva stabilnost, a pravu nijansu plave smo dobili tako što smo odradili print test, i odlučili se za Pantone 299C. Kupili smo font Neutraface display Titling, i koristimo ga isključivo za ovaj logotip…

A evo kako izgleda finalni logotip…

Limundo Cash – jedna briga manje

Posle dosta testiranja, vreme je za novi izgled registracije.
Sada svako ko želi da se registruje, odma zna da ima 4 koraka koja mora da završi da bi se registrovao.
Pritom smo izbacili textove koji su bili zbunjujući.
Ubacili smo slanje 2 e-maila, kako bi se olakšao proces registracije, a u cilju boljeg informisanja novih članova.

U pomoći sa strane smo izbacili sve nepotrebne podatke i ostavili samo brojeve telefona, jer ako neko bude imao problem prilikom registracije, ne verujem da će da sačeka e-mail sa rešenjem problema, već će odma okrenuti jedan od brojeva telefona.

A evo i razlike između izgleda stare i nove registracije.

Limundo još uvek podržava pomenute browsere, za sada samo objavljujemo vest o tome, kako bi se članovi koji koriste iste, pripremili za promene…

Ako želiš da promeniš browser, evo nekoliko linkova:
Google Chrome
Firefox
Opera
Safari

Svi ovi browseri podržavaju poslednje web standarde

Zašto baš Vivid?

Ovaj font zaista predstavlja Limundo u svom pravom svetlu…

Predstavlja nešto što odražava mladalački duh, nešto što odražava istrajnost u svojim namerama…

Predstavlja veru u uspeh, jer je čist i jednostavan, ozbiljan i jasno definisan, moderan ali i zabavan… Predstavlja nešto što teži ka uspešnosti…

Predstavlja nešto što se teško nalazi, i nešto u šta se veruje…

Pretpostavljam da znate da mislim na – Limundo.

Čuvena Klavika i nije bila toliko čuvena, dok je ekipa sa jedne social mreze nije uzela za svoj logo… Iako su je iskoristili za samo taj detalj, na najprostiji mogući način, tako što su je stavili na plavu podlogu i ofarbali u belo, verujem da je potražnja za istom, od trenutka debele expanzije ove gigantske firme dostigla veoma visok nivo…

Bilo bi lepo kada bi i naš izabrani font doživeo istu slavu, jer to stvarno i zaslužuje…