Polovniautomobili.rs – Lep sajt. Mnogo automobila. Odlična pretraga.
Izaberem ja tamo sve od opreme, kad ono ne lezi vraže – Mnogo mi skupo. Ono što nije skupo i ne valja ništa. Meni bi najbolje bilo kad bi mi neko poklonio nov auto.
Počnem ja polako da se raspitujem kod prijatelja, rodbine, poznanika (kod nas se svi razumeju u fudbal, politiku i u automobile)… I moram da priznam da sam i sam postao pravi “stručnjak” za automobile.

Odem na Limundo da pogledam neke pločice za kočnice. Auto i moto >> automobili, prva, druga, treća strana. Kad ono – ukaza mi se neka cicka. Prodaje čovek forda, a pored njega slikao i neku cicku u vrućim pantalonicama. I šta ćeš, grešna duša. Uđem ja da vidim kakvi su trapovi i tako to. I malo po malo, zainteresuje me i auto. Ne izgleda tako loše. Ni cicka, a ni auto. Trenutna cena tek dobra – 200 evra. Još 5 dana do kraja aukcije. Pozovem svog drugara Ivicu (zato što ima istog takvog forda) da pitam kolko vredi.
- E, brate, ako je registrovan, do 500 evra.

Hm… Ide rođendan treba kupiti nešto. Prošle godine sam joj kupio telefon za rođendan. Još uvek ne zna sve opcije da koristi. Ako i ove godine budem kupovao telefon, moraće da bude noviji/bolji od prošlogodišnjeg. Znači skuplji sa još više opcija koje neće znati da koristi. Ma, uzeću ovaj auto pa kakav god da je. I tako ga verovatno neće voziti. A meni će dobro doći kao bekap varijanta kad moj crkne.

Biće plata za neki dan. Sa onim što je ostalo od mora i onim u fondu za crne dane moći ću da dam jedno 40 hiljada. Ma, stisnuću se malo pa će biti 45 hiljada. Ustvari pozajmiću od burazera još deset (vratiću mu valjda do sledeće godine). Znači – maksimalno 55 hiljada.

Čekao sam i gledao danima kako cena polako raste. I raste, i raste… Ma, šta je ovim ljudima? Što su se svi navrzli na moj auto?!

Dođe dan kada se aukcija završava.
Cena 29000 i, kako se bliži kraj, cena sve više i više raste. Mudro ćutim i čekam poslednje sekunde. Ne mogu da ih sprečim da nude, ali ne moram i ni ja (sam sebi) podizati cenu. Dva minuta pre kraja otvaram novi tab ukucavam svojih sudbonosnih 55 hiljada. U prvom tabu pratim kako cena raste. Siguran u pouzdanost svoje internet konekcije, čekam poslednje sekunde.

Dvadeset sekundi do kraja – potvrđujem ponudu. Sad šta bude da bude. Ako je neko rešio da ga kupi pa dâ više od ovoga, neka mu ga. Ja više para nemam, а znam i da ne vredi više.

Krajnja cifra 48001. Moj je!

Šta je najvrednije što ste vi kupili na Limundu?

Zabranili mi da pišem kontraverzne tekstove, i teraju me da pišem “tehničke stvari”. Kao, “ti se razumeš u to pa ćeš lako to da napišeš”. To što se malo razumem ne znači i da znam da pričam/pišem o tome.

Sa druge strane, ničim izazvan u koleginom textu “5 (6) razloga da probaš Google Chrome” na Kupindo blogu, osetih se prozvanim. Pa stoga poklekoh pred iskušenjem da napišem i ja svoje tehničko mišljenje.

Prema podacima google analytics-a ovako stoje stvari u raspodeli browsera u korištćenju za odlazak na Limundo:
Firefox 39.5%
Chrome 38.5%
IE 8.8%
Opera 7.9%
Opera mini 2.1%
Safari 1.6%
Ostali su ispod 1%.

Od toga Firefox u verziji:
9.0 22.9%
10.0.2 21.5%
10.0 15.9%
10.0.1 11.5%
3.6 2.9%
8.0 2.5%

Crome u verziji:
16.0.912.77 45.1%
17.0.963.56 33.5%
17.0.963.46 10.5%

IE u verziji:
8.0 59.1%
9.0 26.1%
7.0 9.9%
6.0 0.1%

I Opera u verziji:
11.61 77.8%
11.6 7.8%
Mobi 2.6%

Kad Ceca odrzi koncert u haljini, koju sa jedne strane drži samo jedna alka ili karika, odjedanput svi/sve imaju takvu haljinu. Vodeći se analogijom sa prethodnim, najbolji browser za Limundo je Firefox, ali ni Chrome nije tako loš.

Ja lično uglavnom koristim Firefox 9.0 i IE (na sedmici verzija 9.0, a na XP-u 8.0). Po mom ličnom mišljenju je Firefox trenutno najbolji, čak i pored činjenice da povremeno moram da ga resetujem jer mi otme i do 1.7 GB RAM-a. Najbolji je jer zadovoljava sve moje potrebe, zahteve i navike.

Ne bih vam sugerisao koji browser da koristite. To je i jedan od razloga zašto sam uzeo da napišem ovaj tekst. Mislim da svako od vas treba sam o tome da odluči. Moj savet je da probate svaki od njih par dana pa da sami odlučite koji vam najviše odgovara. Pogledajte šta koji od njih ima od opcija. Probajte da ga podesite prema vašim potrebama i navikama. Na kraju krajeva, svi su oni besplatni pa vas ništa ne košta da probate, a možete mnogo da dobijete. Npr. ugodniji i lakši rad na računaru.

Za koji god da se odlučite držite ih ažuriranim i koristite poslednju ili pretposlednju verziju, jer bolje se uklapaju u standarde i pouzdaniji su po pitanju sigurnosti.

Ono što nikako ne preporučujem je IE6. U surfovanju, ne samo Limundo-om nego i ostatkom mreže, imaćete mnogo problema. Pored mnogo lošijeg izgleda strana, ima i dosta sigurnosnih propusta.

Na sledećim linkovima se mogu skinuti najnovije verzije ovih browsera:
Firefox (na srpskom), Firefox (na engleskom),
Chrome ,
IE8 (za Windows XP), IE9 (za Windows 7),
Opera

Protok u večernjim satima je počeo da probija limit od 100Mb po sekundi. Da dočaram o kojoj brzini se radi – kada bi kod kuće imali toliku brzinu interneta:

• film od jednog CD-a biste skidali za nešto manje od minute.
• za jednu sekundu biste mogli da skinete 3 do 4 pesme u mp3 formatu,
• na youtube-u bi mogli ga gledate više od 10 videa istovremeno i da ne koči ili secka.

Limundo je toliko porastao, da je postao problem čak i za velike hosting kuće. Svojevremeno smo tražili od Hosteurope-a da nam poveća link i da nas prebaci na gigabitne switch-eve, što su oni i uradili. Da, na papiru imamo protok od gigabita. Ali u praksi to nije slučaj.

Desilo se to da smo otkrili grešku kod Hosteurope-a za koju ni oni sami nisu znali da imaju. Naime, kad se naglo digne protok na nekom portu switch-a, on sam automatski spusti (ograniči) sve na 100Mb, kako ne bi ugrozio samog sebe i protok na ostalim portovima. Hosteurope je krenuo sa rešavanjem problema, ali kako su malo inertniji, lično ne verujem da će biti rešen u skorije vreme.

Dugoročno rešenje je u promeni hostinga, ali to nije tako jednostavan i brz poduhvat. Postoji i ideja seljenja samo jednog dela na drugi hosting, ali i ta ideja ima svojih nedostataka i problema. Dok Hosteurope ne reši problem kod njih, mi se snalazimo na raznorazne načine. Razmeštamo sadržaj po ostalim serverima, tako da što bolje iskoristimo protok, a da ne prekoračimo limit. U narednom periodu bi trebalo sve normalno da funkcioniše, a nadamo se da će Hosteurope što pre da reši problem.

Ako vam je za utehu i ja lično sam imao sličnih problema. Stigla je zima a sa njom napokon i sneg. Hteo sam jedan džemper sa Limunda, ali me prestigli u zadnjoj minuti. Dok sam ukucao ponudu, pa dok mi je otvorio stranu, pa dok sam potvrdio… aukcija se već završila. Eto, ako je za utehu i ja sam imao isti problem, kao i mnogi ostali Limundovci, samo što u tom trenutku ja nisam imao koga da psujem.

Ispričaću vam priču o postu. Tačnije, kako sam ga okončao pre jedno desetak godina.

Uoči Božića se završava veliki post. Traje od… ustvari nikad nisam znao kad počinje. Svako selo ima svoje običaje. Srbija je to moj brale. Pa stoga neću da pišem o običajima, nego o ličnom iskustvu.

Kod nas u kući je običaj da se bar za badnji dan posti. Post je utoliko teži pošto keva tog dana obično peče prase. Da u rerni. Da na električnom šporetu.
Ćale, sa druge strane, voli da se zaluđuje da je dete sa sela i da je stručan za raznorazne stvari. Zato njegovo domaće vino obavezno bude kiselo, rakija prejaka, a prase poluživo.
- “Kako kiselo. Pa pobogu, domaće je. Ja lično pravio! Ma možda sam malo ranije trebao da ga istočim.”
Nije sve to tako ni loše. Samo se navikneš na činjenicu da vino i nije tako kiselo jer moglo je i kiselije da bude, rakija je mogla i jača da bude, a prase keva dopeče u rerni.

Badnji dan!
Od ranog jutra me maltretiraju sa raznoraznim ribama, sardinama, pečurkama, kuvanim povrćem… koje u sebi imaju dovoljno kalorija da posle celog obroka čitav minut mogu da pomeram mali prst na levoj nozi. U takvoj prilici radije biram da doručkujem duplu kafu.
Za ručak je još gora situacija. Pored svog onog maltretiranja sa povrćem i ribom još moram i miris pečenog praseta iz rerne da trpim. A ono kao da me doziva
- “Ali ti mene voliš. Pojedi me molim te. Probaj samo repić samo uvce, rebarce…”

Pre jedno desetak godina, sve je bilo isto osim što je ćale te godine stigao ranije. Riba, povrće, dupla kafa i naravno poluživo prase. Već oko jedanest sam ja počeo da kukam kevi da mi da malo da probam da li je dovoljno pečeno, da li je dovoljno slano… samo jedno rebarce. Doduše to je više bilo iz zezancije nego zbog stvarne potrebe. Svejedno, nije mi uspelo. Došlo je vreme ručku. Na kevinu komandu “Ajde da se ruča”, svi ustajemo i krećemo ka stolu. To je bio presudan momenat. Na putu ka stolu – nesvestica! Padam! Usput sam poobarao i polupao par tanjira i čaša. Sledeće čega se sećam je:
- “Dajte malo vode! Vladane jel ti dobro?”
* “Ma dobro mi je.”
– “Šta ti bi?”
* “Pa eto vam kad mi ceo dan ne date ništa konkretno?”
i posle dva minuta donosi keva prasetinu.
- “Evo ti malo!”
WIN ili sto bi braća rusi rekli POBJEDA.

Iako je nesvestica verovatno posledica ležanja i držanja ruke ispod glave i naglo ustajanje, ali od te godine kao preventivu za svaki slučaj čim ustanem na badnji dan ja se omrsim parčetom slanine, salamom ili paštetom, ili čvarcima. Posle toga sam miran ceo dan.

Bezimena 1
Ženi sam kupio auto. Ako žena hoće da vozi, nemoj joj stajati na put.
* Oćes ti da vozis do megamarketa?
- Neka, neću ja sad. Nisam ponela dozvolu… Ne znam! Ma ne smem!!!
* Što ne smeš. Ne moraš ti da jurcaš. Polako 20 na sat pa kad stignemo. Ionako nigde ne žurimo.
- Jeste da zakačim negde auto pa da mi posle prigovaraš ceo život.
* Ma neću. Što bih ti prigovarao?! Pomirio sam se ja sa sudbinom da to moze da se desi.
- Neka te.
* Ali ako ne vežbaš nikad nećeš ni da naučiš da voziš.
- NEĆU BRE! Što si dosadan. Nego kupi ti meni neki jeftin auto na tom tvom Limundu, pa na njemu da se učim dok ne naučim.

Bezimena 2
Ljubavnici sam kupio haljinu. Pa zna se valjda red, ti meni serdare ja tebi vojvodo. Ona meni košulju ja njoj haljinu.
- Halo
* Halo
- Ćao srećo ja sam.
* Ćao ljubavi moja nesuđena.
- Ne zezaj. Nego onaj moj ide danas kod brata u Lazarevac. Treba da mu pomogne sa nekim drvima valjda. Dolazi tek sutra uveče. Mogli bismo večeras negde na neku romantičnu večeru. Neko lepo mesto. Kupila sam ti nešto, pa da ti dam.
* Šta si mi kupila?
- Nešto. Videćeš.
* Aj važi. Samo da se setim da ne zaboravim da dignem pare sa bankomata.
- ALO BRE SMOTO. Pa na neko lepo mesto da idemo, a ne u neku birtiju. Tamo moraju da primaju i kartice. U birtiju mogu i sa ovim mojim. On bi bio oduševljen.
* Dobro de. Što se odmah ljutiš. Vidiš da ne znam gde mi je glava, i ne kapiram sad baš sve najbolje. Nego šta ja tebi da kupim zauzvrat?
- Šta god hoćeš. Nešto lepo.
* Šta lepo? Nemoj da me mučiš. Znaš i sama da ja ne znam to da smislim.
- Pa dobro ajde. Mogao bi da mi kupiš neku haljinu.
* Au al si mi pomogla. Gde ja to da nađem i kad da stignem.
- Pa vidi kod tebe tu na limundo. Samo nemoj neku ofucanu i jeftinu. Nego nešto svečano.

Bezimena 3
Švalerki sam kupio pločice za kočnice. Sigurnost na prvom mestu.
- Stipso. Mogao si da se isprsiš pa da kupiš neki bolji auto.
* Što? Šta fali mom golfu? Star 10 godina, prešao 250 iljada i ne troši ni gram ulja. I još uvek mogu da ga nagazim do 200.
- Ne to. Nego mnogo je skučen. Sva sam se nažuljala i sva sam izubijana.
* Šta kao u tvom kliju bi nam bilo prostrano?
- Ne bi nego… A nije valjda da si tolki bilmez da stvarno vozis 200?
* Da jesam. Doduše retko. Samo kad se stvore uslovi. Kad sam sam. Kad sam na autoputu i kad mi sve radi kako treba. Mislim kad sam siguran u kočnice.
- E dobro me podseti za kočnice. Mogao bi da vidiš na tom tvom limund’u jel ima pločice za ovaj moj. Rekao mi majstor da treba da ih zamenim uskoro.

Bezimena 4
Devojci sam kupio čizmice. Čizma glavu čuva, a šubara je kvari.
* E ćao medena. Šta se radi? Šta ima, mala?
- Evo ništa. Nerviram se.
* Što? Ko mi te toliko nervira?
- Svi me nerviraju. I niko me nevoli.
* Volim te ja. Kako da pomognem!?
- Kupi mi nesto.
* Šta?
- Videla sam lepe čizmice kod tebe na Limundu.
* Ijaoj živote… Pa jel ih nemaš dovoljno?
- Treba mi za docek, a ove što sam videla mi se baš slažu uz haljinu. Znas kako su lepe, i kako će da mi stoje.
* Kad smo već kod toga. Gde ćeš za doček?
- Vodi me Bojan u neki restoran. Bice i živa muzika. Sviraju oni…
* A što ti on ne kupi te čizmice kad već ideš sa njime na doček?
- On je platio restoran. A znaš i sam zašto idem sa njim.
* Pa kakve sad ja veze imam sa tim čizmicama, i sa tim što je on platio restoran? Nije meni platio.
- E nemoj i ti sad da me nerviraš. Naljutiću se majke mi!
* Ma baš me briga. Naljuti se.
- BOŽIĆU OZBILJNA SAM! Stvarno ću se naljutiti, i neću više da pričam sa tobom!
* Dobro, dobro. Kupiću ti te čizmice, ‘ebale te čizmice.
- Volim i ja tebe medo moj slatki… Aj kad budeš dolazio, kupi mi i farbu za kosu.
* Sad jos i to! Ma nisi normalna. Otkud ja znam to da kupim. Nikad se nisam farbao.
- Nema šta da znaš. Samo udješ u radnju i uzmeš boju koja se tebi najviše sviđa, i u tu boju ću da se ofarbam. Dve kutije!

Sve priče su bazirane na umišljenim likovima i iskustvenim događajima.
U narednim blogovima. Kako sam kupio sve stvari. A pre toga Božić po Božiću.

Nekima poznata zbog hrane (ovčetina/jagnjetina), a nekima zbog vunenih čarapa, rukavica i džempera (koji bockaju na golom telu, ali i izuzetno topli). Da, pogodili ste – ovca je u pitanju.

Plandovanje

Ovca

Leti po najvećim vrućinama malo ko od nas bi preživeo na Suncu, a pogotovo ne sa vunenim džemperom na sebi. Ovcama to uspeva. Da bi se rashladile, u takvim uslovima ovce ulaze u posebno metafizičko stanje – fizičku aktivnost svode na nulu, gotovo da se ukoče, pogleda upućenog u jednu tačku (otuda i svima poznat raskoračni stav nogu / \).  Smanje broj otkucaja srca, ali i moždane aktivnosti svedu skoro na nulu. Radi samo onaj minimum koji je potreban za održavanje života. Takvo stanje se naziva plandovanje.

Ništa ne radiš i ne razmišljaš ni o čemu – planduješ, dakle.

Pre tačno godinu dana sam napisao svoj prvi blog Tog 29.11.2010. godine…. Tekst je inicijalno nastao kao grupni e-mail. Svoje ushićenje usled dostizanja cifre od 3000 online korisnika, sam hteo da podelim sa drugarima, tako da sam napisao jedan grupni e-mail celoj firmi. U celoj prepisci koja usledila posle tog e-maila, pojavila se i ideja da je to odličan tekst za blog. Ja nisam bio tog mišljenja (a nisam ni sad). Međutim, kad su me pitali da li smeju da ga objave pristao sam. U životu sam radio i mnogo gore stvari i preživeo, pa sto ne bih i jedan blog. I eto me. Još uvek mlad, lep i debeo.

Kao što jedna lasta ne čini proleće, tako ni jedan blog ne ćini blogera. Stoga reših da napišem još jedan.

homeless-laptop

Neko bi mogao da dovede prethodna dva u vezu i da kaže da sam godinu dana između dva bloga plandovao. Ali to nije istina, IT tim Limunda nema vremena za to.
Moje pitanje je – Imate li vi vremena za plandovanje?

Neki od vas se sećaju a neki ne.
Današnji dan je nekada slavljen kao Dan republike.
Nije se radilo dva dana (kako li bi se Tito sa njegovim tompusima
danas snašao pored ovog zakona o pušenju!?)

Današnji dan je poznat u pravoslavnom kalendaru kao Sveti Mateja.
Moj zet je davnih dana za slavu stavljao ikonu Svetog Mateje i sliku Tita jednog pored dugog.
Kaže: “Mateji se zahvaljujem za rodnu godinu, za svu ovu hranu i piće na stolu i za to što štiti mene i moju porodicu.
A Titu se zahvaljujem što mi je dao dva neradna dana za slavu.”

Današnji dan je isto tako poznat u narodu kao svinjokolj, na mađarskom disnotor (ne znam kako se piše).
Dan genocida nad svinjama.
Dan kada (kako Olga reče) svinje dobijaju krila.

Međutim, mnogo interesantnija informacija za sve nas je da je danas dan kada smo prešli tu magičnu cifru 3000.
Tog 29.11.2010 u 21:11:02 naš sistem je zabeležio 3000 online korisnika.
Novi rekord od 3065 online je postavljen iste večeri u 21:21.