Savršena fotografija ne traži dodatna objašnjenja o predmetu, ona govori sve (!), ali nisam se skoro sretao sa savršenim fotografijama – baš kao što davno nisam jeo savršene tulumbe poput onih u balkanskoj. Kako bi tvoje fotografije bile dobre kao pomenute tulumbe, pokušaj da primeniš sledeće savete.

Svaki predmet ima svoju svrhu, ali nije da se ne zapitamo ponekad: “za šta ovo služi?”. Zbog toga je dobro fotografisati predmet u svom radnom, prirodnom okruženju. Pokažite kupcu kako će mu taj predmet ulepšati ili olakšati život.

slika u prirodnom okrizenju

Teslina kugla u mraku

Razveselite posmatrača - Kakav god predmet da prodajete, fotografija može izmamiti osmeh, makar mali. Zabavne fotografije predmeta se lakše urezuju u pamćenje posetioca i pravilo je da se takvi predmeti prodaju po višim cenama od onih čiji su se prodavci manje trudili.

Trava za Mačke

Veliki zvučnici

Budite profesionalni - Ako možete da birate, predmete fotografišite na beloj pozadini, a najbolje svetlo za to je dnevno. Ako na tavanu nemate struje pa ste dnevno svetlo iskoristili kako biste najkvalitetnije pretražili riznicu stvari koje ne koristite godinama, onda će, kada padne noć, za fotografiju poslužiti i dve sijalice ili još bolje dve neonke koje će neutralisati senke, opet na beloj pozadini.

Vojne čizme

Korset ko nov!!!

Znate kako izgleda Harvey Dent ( iz Betmena)? To je jedan momak čije je lice podeljeno na dve strane od kojih je jedna jeziva a druga je umiljata. Ako imate predmet koji biste mogli da poredite sa Harvijem, onda je pravi momenat da razmislite iz kog ugla ga snimate. Ne, ne govorim o tome da trebate da ga snimite samo sa lepe strane, već da morate prikazati i vrline i mane predmeta. Ako nešto ne pokažete samo ćete stvoriti problem koji će vam oduzeti dosta vremena.

Takođe, postoji ugao iz koga se vidi estetika predmeta koji prodajete…na tebi je da taj ugao pronađeš…

Fiat Punto Z10

Pisaća mašina

Ako se veličina predmeta ne može razaznati na osnovu fotografije, postavite predmet poređenja pored. Ponekad, naiđem na predmet koji nikada nisam video. Vidim fotografiju ali ne mogu da kreiram sliku tog predmeta u mojoj ruci, a toliko bi mi značilo kada bih mogao da ga vidim pored nekog upaljača ili kovanice od pet dinara (to i nije toliko važno), jer kad ne znam sve te važne aspekte predmeta, verovatno neću rizikovati. Nije dobro da neko samo pretrči pogledom preko tvoje aukcije, jer možda bi baš on ponudio najviše. Takođe nije dobro porediti predmet nepoznate veličine sa predmetom nepoznate veličine. Jasno je i zašto, a ponekad se i zapitaš: “ma šta se ovde prodaje?”

iPod vs. Nokia 1110

Love

Kako je ovo moj prvi blog u Limundu, biće tu malo i o timu i o tome kako sam ja dospeo u tu družinu. Isprva nisam znao šta da pišem na temu fotografije na koju su mnogi drugi napisali taman tako i toliko da sebe mogu smatrati velikim nepoznavaocem te oblasti.

Možda je postalo previše jednostavno.

Moj prvi analogni aparat (na film) i možda drugi film u životu, konačno se vratila ta želja za fotografisanjem, kao kada se po prvi put u mojim rukama našao digitalni fotoaparat.

Obilazio sam Limundo palatu, uzduž i popreko, slikao kolege, perače prozora, svoje cipele. Nisam očekivao mnogo od tog probnog filma, a nisu ni kolege, pa su svi bili opušteni i nasmejani.

Pored okidača pojavilo se crveno 36. Premotavajući film, slučajno sam otvorio leđa aparata, malo je falilo da zaplačem zbog svoje smotanosti. Odneo sam film u radnju, nisam se nadao ničemu. Kada sam video da su delimično osvetljene samo poslednje tri fotografije, nisam znao kako da se smirim od sreće. Kolegama se svidelo, a ja sam imao neverovatna tri dana, za koja sam “ispucao” film, a 36 uslikanih fotografija mi nikada nije bilo ovako uzbudljivo, puno neizvesnosti i iznenađenja.

I eto ga nešto novo, a ipak staro, toliko staro, a opet neprevaziđeno. Za mene fotografisanje sada ponovo ima smisla. Sada više razmišljam pre nego što uslikam neki momenat, a ako vas je neko fotografisao na film, budite sigurni da ste mu bitni, jer ne stanu svi u 36 fotografija.

“Ne stanu svi u 36″ ne važi za Limundo tim. Od kada sam tamo, uvideo sam koliko znači prijatna atmosfera i zdravo radno okruženje. Oduvek sam žarko želeo da postanem deo tima, ni posle nekoliko neuspešnih pokušaja nisam odustao, pa sam poslao e-mail sa molbom da svoju stručnu praksu realizujem u srpskom Google-u, kako neki imaju običaj da kažu za Limundo. Bili su super i prihvatili su me. Posle 320 sati prakse, našli su mi radno mesto koje mi najviše odgovara, pa na posao idem kao da je svaki dan prvi radni dan.

Limundo time, hvala ti na svemu….